Žvake i slasher filmovi (Uvod)
U Maglešu se magla nikada nije potpuno povlačila.Konstantno je bilo vlažno,strašno,jezivo,baš kao i moje omiljeno vreme,mrzela sam sunce,mrzela sam sve lepo i sunčano.Dobrodošli u moj život.
Moje ime je Ema Dark.Većina ljudi u školi misli da sam samo tiha devojka koja previše vremena provodi u biblioteci.Vide moju roze mašnu u kosi i pastelni džemper i misle: "Evo još jedne nebitne devojke." Greše.
Dok one sanjaju o momcima sa Instagrama,ja analiziram uglove pod kojima se drži kuhinjski nož u kultnim slasher filmovima iz osamdesetih.
Moja soba je mirisala na žvake od jagode i stare VHS kasete koje sam skupljala po buvljacima.Na ekranu mog starog televizora, „vrisak kraljica“ je upravo pravila kobnu grešku – bežala je uz stepenice umesto kroz ulazna vrata.
„Glupačo,“ prošaputala sam,bacajući gumenog medvedića u usta.
„Gore nema izlaza.Gore je samo tvoja smrt.“
U tom trenutku,zvuk motora je prekinuo tišinu moje ulice.Bio je to dubok,moćan zvuk koji nije pripadao krntijama koje su vozili lokalni momci.Provirila sam kroz prozor.Preko puta,u kuću koja je godinama bila prazna,useljavao se neko nov.
Iz crnog džipa izašao je on.Obučen kao crnilo ove noći,videla sam da je visok,kretao se poput ubice koji je spreman svakog trena da izvadi nož iz džepa i krene prema meni,ali sve što sam videla bila su njegova leđa,i kapuljača na glavi,kretao se pokretima koji su bili previše mirni za nekoga ko se upravo doselio u grad gde se ništa ne dešava.
U horor filmovima,novi momak je uvek jedna od dve stvari:ili je tvoja jedina nada, ili je onaj koji će te na kraju filma ostaviti kao jedinu preživelu – ako budeš imala sreće.
Nisam znala da će sutradan,dok školsko zvono bude odjekivalo hodnicima,Sofija Thorne – najpopularnija i najgora devojka u našem malom dosadnom mestu– postati glavna zvezda horora koji niko nije želeo da gleda.Ali ja?Ja sam bila spremna,jer u slasheru,uvek postoji pravilo broj jedan:
Nikada ne veruj lepom strancu.
