Prolog
- Molim? – namrštim se i stavim ruke na bokove.
- Moraš da me menjaš dve nedelje na poslu – Ivet, moja najbolja prijateljica želi da radim umesto nje dve nedelje.
- Ti znaš kako izgleda moj stan? Sećaš se? Ja ne umem da počistim ni svoj stan, kako ću tek tuđi? – podignem ruke.
- Nije stan nego kuća i molim te Lili – sklopila je ruke.
- Ovo je moja šansa da odmorim malo. Da li znaš kad sam poslednji put bila na odmoru? Pre dve godine, osim toga Mark je naporno radio da bi nam platio ovo letovanje i to na dve nedelje, već je uplatio smeštaj.
- Zašto nisi tražila odmor unapred?
- Jesam, sve moje kolegenice su uzele po jednu kuću, ostala je samo kuća doktora Gala. Molm te samo dve nedelje.
- Ah! – vrisnem.
- Zašto nisu uzele i njegovu kuću?
- Zato što je malo dalje, ali ti imaš auto. Vidi on nikad nije kod kuće, veoma je poznat hirurg i stalno putuje, kući samo prespava.
- Pa ako samo prespava kod kuće zašto da je čistim?
- Zato što nas plaća, osim toga njegova majka proverava da li je kuća čista jer živi odmah preko puta.
- Super.
- Molim te Lili – trepće onim njenim plavim okicama.
- Dobro – popustim na kraju.
- Volim te, najbolja si – zagrlila me snažno.
- Čistiš svakog drugog dana ukoliko doktor ne želi drugačije.
- Svakog drugogo dana? Moj stan čistim jednom nedeljno, ne mesečno.
- Samo obrišeš prašinu, usisaš, oribaš, opereš veš i ispeglaš.
- Kad stigne prašina da napada?
- I da, zalivaš njegove biljke, budi oprezna njegova bašta je svetinja.
- Duguješ mi debelo za ovo.
- Znam, hvala ti još jednom volim te.
- Bolje bi ti bilo jer samo zbog tebe radim ovo, da je neko drugi u pitanju odmah bih odbila.
- Znam.
E džaba mi fakultet kad moram da čistim. Bolje bi bilo tom doktoru da je čist kao suza.
