Prolog
Lukijan
Prijatelji. To je nešto što naučiš da ceniš tokom vremena. Imam ih puno ali ne pravih. Razlog? Svi oni umiru. A ja? Ja nažalost ne.
Dajana mi otvara vrata i kao po običaju privlači me u svoj zagrljaj.
- Lukijane. Mislila sam da nećeš doći – udara me u rame.
- Bila si izričita – podsetim je i pružim ruku Damjanu, njenom suprugu. Njih dvoje su u brako skoro tri veka, Damjan se zaljubio u nju i sa njenim odobrenjem preobratio je u vampira. Da, vampiri postoje, samo što to ne zna nijedan čovek. Takav je zakon.
- Kako si Lukijane?
- Staro – našalim se.
- Uđi.
Uđem u prostoriju punu sa ljudima. Vampiri se ne razmnožavaju, zato nas i nema puno. Konkretno u ovom malom gradu samo smo Dajana, Damjan i ja, Rina ponekad svrati ili Kol ali to je sve. Boravićemo ovde još nekih desetak godina i onda se selimo, ponovo.
Zabave su odlične za vežbu uma, možeš naučiti da pročitaš ljudske misli ili se jednostavno isključiš, ja sam to odavno savladao.
Trudim se da ne pridajem previše pažnje ženskim uzdasima, skrivenim pogledima i prljavim mislima, ne poričem da to koristim ali uvek sam svestan da ih privlači moj stav, hladnoća, fizički izgled, miris . . . vampiri ispuštaju posebne feromone od kojih se ljudi uvek uzbude. Sve žene ovde žele vampire iako nisu svesne njihovog postojanja, to je ono što ih privlači čak i protiv njihove volje.
Poznajem dosta ljudi, živim ovde ali ni sa kim nisam posebno blizak.
Nakon malo ćaskanja i razgledanja saznam za par novih afera u gradu i novu devojku, unuka Sema Ruperta, a to nije dobro. Sem je umro prošle godine, bio je dobar čovek i nije ga interesovalo ništa oko njega, što je bilo zgodno za mene jer je bio moj prvi komšija. Nova devojka u komšiluku koja je po mišljenju nekih osoba ovde vrlo privlačna, nije dobra za mene. Ljudi su ovde znatiželjni što znači da će se narednih mesec dana truditi da je upoznaju, donosiće joj hranu, želeće da razgovaraju sa njom . . . a posetiti nju znači biti u mom vidokugu a to nje dobro jer ne želim da se ljudi motaju oko moje kuće.
- Adelaida već ideš?
- Moram, umorna sam, družićemo se drugom prilikom.
Okrenem se ka Dajani i ugledam je sa prelepom plavušom. Poznatom plavušom.
- Hvala ti što si došla.
- Hvala tebi na pomoći – plavuša se okreće i naleće na moj pogled.
Osmeh joj je nestao sa lica kad me je ugledala. Preturam po mozgu i setim se odakle mi je poznata. Devojka iz Njujorka, devojka kojoj sam izbrisao pamćenje. Trenutak zbunjenosti prebrzo nestaje sa njenog lica i ona se okreće ka Dajani. Nešto nije u redu, ona je čovek. Krenem ka njoj bez razmišljanja.
- O Lukijane, dozvoli mi da ti predstavim Adelaidu, tvoju novu komšinicu, ona je Semova unuka – Dajana nas upoznaje.
- Adelaida ovo je Lukijan, naš prijatelj.
- Drago mi je Adelaida – pružam ruku koju ona prihvata.
- Takođe, Lukijane – prebrzo povlači ruku i osetim strah iz nje. Želi da ode, to shvatam ali gde je ostalo?
- Još jednom hvala na pozivu, vidimo se – zagrlila je Dajanu.
- Prijatno – obrati mi se i iskoristim priliku da uđem u njen um ali ona me blokira. To nije moguće. Nijedno ljudsko biće se ne može odupreti vampiru. Prepoznala me je, siguran sam. Nije mi jasno zašto to krije.
Osetim Dajaninu ruku na svojoj nadlaktici i to me rasvesti. Adelaida je izašla a ja sam se okrenuo ka Dajani.
- Nemoj – shvatila je moju nameru da krenem za njom.
- Šta je ona? – pitam je.
- Ona je Semova unuka.
- Nisam pitao ko je, već šta je. Poznajem je, izbrisao sam joj pamćenje.
- Gde si je upoznao?
- U Njujorku, videla je . . . moje hranjenje – priznam.
- Ona je čovek.
- Nijedan čovek ne ume da nas blokira.
- Dođi – hvata me za ruku i odvodi u drugu sobu.
- Ona je Semova unuka, obećala sam da ću pripaziti na nju.
- Zašto?
- Sem je znao za nas.
- Kako? I zašto ja to ne znam?
- Sem je bio čitač.
- Čitač? – s vremena na vreme rodi se čovek sa mogućnošću naslućivanja tuđih misli, to je retka pojava i nije toliko izražena, niti snažna kao kod ove devojke.
- Da, nije mogao baš da čita misli ali mogao je da zaključi šta smo.
- Zašto mi to nisi rekla?
- Nisi bio tu. Stalno lutaš negde. Nego, mi smo se sprijateljili sa Semom kad nam je pomogao u jednoj situaciji, dugujem mu život Lukijane.
- Znači njegova unuka . . .
- Adelaida? Ona nije kao Sem, Sem je mogao da naslućuje dok ona doslovce čita svačije misli.
- Može li pročitati naše?
- Ukoliko se potrudi može, teže joj je da čita misli vampira i to je fizički mnogo iscrpljuje.
- Ali ona ume i da blokira?
- Vremenom je naučila da zaštiti svoj um, može biti u sobi prepunoj vampira i niko neće znati da je ona čitač. Naučila je da se prilagodi, stvori lažna mišljenja, obmane vampira koji želi da joj izbriše pamćenje . . .
- To je izvanredno.
- I opasno. Vidi osim Damjana i mene za nju ne zna niko jer uhvatiti živog čitača . . .
- Znam, ona je moćno oružje – jer vampiri ne mogu čitati misli jedni drugima, da vampir poseduje čitača mogao bi da uradi svašta.
- Računam na tvoju diskreciju.
- Naravno.
- Vratimo se na zabavu.
- Ne, idem kući.
- U redu.
. . .
Nisam znatiželjan koliko sam fasciniran. Upoznati osobu kojoj ne možeš pročitati misli je retkost. Za svojih skoro hiljadu godina upoznao sam samo par čitača ali nijedan me nije posebno oduševio. Znam da nema ženskih čitača, ona je sigurno jedini ženski čitač, možda su njene sposobnosti pojačane zbog ženske intuicije. Postoji nagrada za uhvaćenog živog čitača, nije javna ali je ogromna. Ova devojka nije ni svesna opasnosti koje vrebaju oko nje. Ili jeste?
Refleksno se cimnem jer ugledam mačku. Pametna mala, mačka prepoznaju vampire ali ja sam veoma star vampir umem da izbegnem mačke.
Nisam dobro osmotrio Semovu unuku u Njujorku jer sam bio pod uticajem sveže krvi koja je kovitlala kroz mene, samo sam joj izbrisao pamćenje na ono što je videla i pustio je. Bar sam tako mislio. Ona me je ubedila da sam uradio ono što nisam a to me fascinira. Kolike su zapravo njene mogućnosti? Koje su njene granice?
Prestao sam da razmišljam jer je skinula haljinu i bacila je na krevet. Nesvesna da je gledam masira svoja leđa i vrti glavu. Ima prelepo izvajana leđa, savršeno simetrična i obeležena nečim.
Približim se i shvatim da su to ožiljci. Prekriveni su tetovažama, tri ruže savršeno prekrivaju tri ožiljka od ubadanja. Šta joj se dogodilo? Mogao bih da saznam ili ne.
Zašto se kriješ Adelaida? I ko se usudio da ostavi takav traga na ovakvom telu? Osećam kako krv počinje da mi vrije. Mešavina uzbuđenja i požude koju raspaljuje njeno telo. Ima nešto . . . nešto što ne mogu da prepoznam, nešto što me mami ka njoj.
Ona se okreće i sklonim se u stranu. Saberi se Lukijane, video si previše žena, uživao u previše tela, jedno ne bi trebalo posebno da te uzbudi, zar ne?
. . . . . .
Da krstimo i Inkitt. Nemam pojma gde mi je stari cover zato želim da zamolim neku dobru dušu da mi napravi jedan (stalno maltretiram Tinu) i da provalimo kako ovo funkcioniše.
Andrea Kingston
