PROKLETA SUDBINA
… Василија…
Кад сам била мала, мама ми је рекла да сам ја рођен да бих мењала свет. Изгледа да није рачунар да би умрети И да закон је сметао да не буде никога ко ће питати и подучити живот.
Неки би рекли да сам веома добра и поштена девојка јер је отац учини све што је било могуће за мене. Никад му се нећу мој одузити. Чуаво ме је као мало воде на длану иаако је имао структуру Данау која се мора средњи удала удала за Вукана, сина Војислава Гавранића. Дијана је била, како кажу, моја сушта суочена са самим су нас упоређивали. Она је имала црни косу до засићења, плаве очи, окружне ушће, путне усне (ништа природне) И дуге вештачке трепавице које нису скидала. Висока је 176 цм, а ја… Ја сам имао плаву косу до рамена, смеће очи, природне пуне усне и срцолико уши. По теме сам била и мама.
Дијана је била старија од мене скоро 7 година. Дошла сам очистила и изненадила како породицу тако и фамилију. Постала сам татина милића И на своме дану, од мог рођења, бринуо о мени. Чак је и трагао порођинском одмору јер је мама имао неке озбићне проблеме. Умрла је кад сам напунила шезду годину. Кажу да је била психички болничар, па се зог тоге обеила, али ја сам знала истину. Они су су извартали. Моја мајка је имала рак костију и пошто је касно откривена, било је касно за лечење. Да би се скратила муке, извршила је самоубиство. Не кривим, штовише, драго ми је што је то уредила, одморила се.
- Васка! - дозо ме је отац. Одложила сам дневник у фику од ноћног сточа И устао, кронула напоље. Наша кућа је била огромна иако је имала једног дана. Три спаваће собе са зеласабаним купатилима, кухиња, дневна соба, гостионица и соба је само купатило су сачињавали дом. Мој отац се звао Војислав Вулешић И он је власник фирме Бела Графија, која је добила име по мојој мајци. Правила одличног одбијања и ја сам главни креатор. Тренутно се бавили скидањем зимске одеће, али из неког од њих ми не иде.
- Ту сам, оче! - као што сам рекао, отац ја ја имам поснну везу. Договори се око свега што сам размислио о свом. Пре свега да нагласим. Војислав Вулешић је дефинитивно најбољи квар на свету. Свака чета И свадбени специјалитет сам научила од њих. Дана на спрема добручак и већ ми вода креће на уста.
- Имамо госта. - госта? Ко долари овако рано? Закорачила сам у кућу и одлучила да је пао мрак на очи. Моја сестра је била за шоком где је та тата хране, ја ликирала ноте.
- Здраво секо. - реклама ми је, ја сам Јутке, села на своје место. Тата је радио сендвич испред мене. Дојана код нас долази од самог дана. Тој разговор малоете мало казни сзнати.
- Дијана, откуд ти? - у себи се надала да ће одма отићи, не, преварила сам се. Не подносимо другу другу да је чиненица.
- Дошла сам да вас видим. - није стварно мислила. Сигурно се питате зашто су мрзим ... Опште је познато да моја сестра јури богате И успела је на крај да упеђа једног дана ... Вукан Гаврановић је “пао” на један самарма, кад кад пао, Дајана га је дрогирала ја “силовала ”.
Затруднела је и претила му је да ће све да исприча новинарима. Морао је ју је зарадио, тако да су одбране донеле наредбу о завршетку средње школе, Дијана поставила Гаврановића, најбоља цура у Србији.
- Ајде, шта ти треба? - знам је одлично. Она је велики лажов И манипулатор.
- Веарас Вукан И Јегов брат Давид долази на вееру. - набора сам чело. Ту лежи миш.
- Желиш да ја спремим верење И да кажем да си ти спрема. - потврдно је климнула главом.
- Да желим да се упознаш са Давидом. Ипак је на твоју будућност муж. - окренула сам се премијела Иј и убушено је погледала.
- О чему ти причаш? - удалила је шаком о сто.
- Не могу да верујем да још ниси реч, Вулешију! Сад ћу ја да испашем бабарога! - подглава сам леву обрву.
- Оче, различни ми ову ситуацију.
- Све морам ја. Драга, фирма нам је барконитарила и једина је спашена ако се удаш за Давида. - насмејала сам се.
- Шалите се, зар не? - са кесом на лицу, упитала сам.
- На једно уво, на друго извођење. Наравно да не. Први се да се упознају и верификују. - устала сам и одмакла се од шанка.
- Видите се, да отац има таквих проблема, обратио би ми се. - преврнула је очима.
- Василија! Истина је. Удаљење се за недељу дана. - рекла је. Она није нормална. Дефинитивно треба да сними главу.
- Ма, нећу да се удајем! Помози му ти! Имаш новац да купиш цео Београд! - филм ми је пукао и по први пут у животу, вићем на проклету судбину.
- Нема “нећу”, драга. Твоја обавеза је да се појавио пред матићарем И кажеш гласно И јасно ДА! Ја сам све казала што сам требала. - сузе су падале низ моје лице као киша. Да бих потиснула врисак, угризла сам доњу усну.
- Рођена си само да заповедаш, Дајана, а ја ти се кунем да ћу рећи не! - окренула је главу према мени устајући.
- Желим да спремиш Васкин специјалитет И да, понашај се лепо. - − potapšala me je po ramenu odlazeći u svoju sobu. Stala sam ispred oca I direktno ga pogledala u oči.
− Mama da je ovde, zadavila bi vas. − s tim rečima, izašla sam napolje, u dvorište. Sela sam u ljuljašku I razmišljala. Čime li sam zaslužila ovu
divnu
sudbinu?









